Pa­per­ja­sto, va­zdu­ša­sto, la­ko, me­ko, kao na obla­ci­ma, pri­rod­no, ušu­ška­no... sve su ovo atri­bu­ti ko­ji se mo­gu upo­tre­bi­ti ka­da se go­vo­ri o no­voj sa­mo­stal­noj iz­lo­žbi li­kov­ne umjet­ni­ce Ivan­ke Va­ne Pre­le­vić otvo­re­ne prek­si­noć u pod­go­rič­kom Per­ja­nič­kom do­mu. O nje­noj sa­mo­stal­noj iz­lo­žbi in­sta­la­ci­ja i obje­ka­ta u „U snu san” go­vo­ri­li su isto­ri­ča­ri umjet­no­sti Lji­lja­na Ka­ra­džić, ku­sto­ski­nja ovog pro­jek­ta i Lju­bo­mir Si­mo­vić, ko­ji je na­pi­sao tekst za pra­te­ći ka­ta­log.
Ne­ki od obje­ka­ta, ko­ri­šte­ni su već u ne­kim dru­gim pro­jek­ti­ma, i osva­ja­li su na­gra­de, ka­za­la je Ka­ra­dži­će­va. Ipak, u ovom obi­mu i na ovaj na­čin, ova am­bi­jen­tal­na in­sta­la­ci­ja na­pra­vlje­na je po­seb­no za Per­ja­nič­ki dom Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re.
- Ivan­ka Va­na Pre­le­vić po­ku­ša­la je i uspje­la je da nam po­nu­di spi­ri­tu­al­no, po­e­tič­no is­ku­stvo ko­je ima i mo­men­te este­ti­ke, a ko­je ni­su ta­ko ti­pič­ni za sa­vre­me­nu umjet­nost. Spro­vo­de­ći stal­no spi­ri­tu­al­na i ma­te­ri­jal­na is­tra­ži­va­nja ona se ba­vi pa­ra­lel­no i sa sup­stan­ci­jal­no­šću ma­te­ri­je, ali i sa du­hov­nim. Pri­tom, fi­no sup­sti­tu­i­še du­hov­no i ono što je od ovog vre­me­na, što je ma­te­ri­jal­no – re­kla je Ka­ra­dži­će­va.
Isto­ri­čar­ka na­gla­ša­va, da iako ni­je vid­no na pr­vi po­gled, Pre­le­vi­će­va je vr­lo an­ga­žo­van umjet­nik što po­ka­zu­je i ovom po­stav­kom, iako ne otvo­re­no i ne agre­siv­no.
- An­ga­žo­va­na je, ali ne na pr­vu lop­tu. Ovi ra­do­vi su slo­je­vi­ti, nu­de me­ta­fi­zi­ku, li­rič­nost, po­e­zi­ju, što ni­je ti­pič­no za umjet­ni­ke ko­ji se da­nas ba­ve in­sta­la­ci­ja­ma - re­kla je Ka­ra­dži­će­va.
Po­seb­no se osvr­nu­la na ve­li­ku ple­te­ni­cu ra­za­pe­tu iz­me­đu dva bo­ra, ko­ja do­če­ku­je po­sje­ti­o­ce Per­ja­nič­kog.
- Ova ple­te­ni­ca, aso­ci­ra na žen­skost, na krh­kost, ali i na op­sta­ja­nje u su­ro­vom vre­me­nu ko­je ni­je na­klo­nje­no ni že­na­ma, ni umjet­ni­ci­ma. Na vr­lo sup­ti­lan na­čin uspi­je­va Pre­le­vi­će­va slo­je­vi­to da nas upo­zo­ri na vri­je­me u ko­me ži­vi­mo, ali i da nam do­pu­sti da sa­nja­mo o ono­me što bi­smo mo­gli bi­ti i gdje bi­smo že­lje­li da bu­de­mo – re­kla je ku­sto­ski­nja.
Isto­ri­čar umjet­no­sti Lju­bi­ša Si­mo­vić na­do­ve­zu­ju­ći se na na nje­no iz­la­ga­nje, po­čeo je svo­je obra­ća­nje tvrd­njom da ni­jed­no vri­je­me na Bal­ka­nu ni­je bi­lo na­klo­nje­no že­na­ma. Ključ ove iz­lo­žbe, kao što je i re­kla Ka­ra­dži­će­va, je­ste da do­đe­te na­sa­mo i po­gle­da­te, da se sret­ne­te sa so­bom, do­dao je Si­mo­vić. Ka­ko je na­gla­sio, Pre­le­vi­će­va je re­le­vant­ni pred­stav­nik sa­vre­me­ne umjet­no­sti da­nas u Cr­noj Go­ri.
- Pre­le­vi­će­va se ap­so­lut­no ba­zi­ra na iz­ra­žaj­no­sti pla­stič­kih sred­sta­va, i ste stra­ne ona je pot­pu­no čist umjet­nik. Ona ima i an­ti­no­mij­ski mo­del pri­stu­pa, su­ko­blja­va ma­te­ri­je i ele­men­te ko­ji ne pri­pa­da­ju jed­ni dru­gi­ma, ali u nje­nom dje­lu ona zra­če istom ide­jom i pi­ta­njem. Na­da­lje, ona je sim­bo­lič­ki umjet­nik što je ute­me­lju­je u tra­di­ci­ju pod­ne­blja. Ali, naj­bit­ni­je je da je pot­pu­no otvo­ren umjet­nik za no­ve je­zič­ke pro­sto­re i ti­me nje­no dje­lo pri­pa­da i bu­duć­no­sti. Ovo je pod­ne­blje ko­je se od­li­ku­je ra­đa­njem mi­to­lo­gi­je, za­to, mi­slim da umjet­nik je­ste ve­li­ki ako zna da po­sta­vi ozbilj­no eg­zi­sten­ci­jal­no pi­ta­nje, a Va­na Pre­le­vić je ta­kva. Ona je umjet­ni­ca ko­ja je ute­me­lje­na u su­šti­nu pi­ta­nja eg­zi­sten­ci­je, a pri­je sve­ga pi­ta­nja že­ne na ovom pro­sto­ru – is­ta­kao je Si­mo­vić.
Ž.J.